О књизи: 2016 / Франсоа Пјер Гијом Гизо (1787–1874) једна је од кључних личности у политичком животу Француске током рестаурације доба (1814–1830) и Јулске монархије (1830–1848). Био је пионир у разним областима научних сазнања, као што су педагогија, уставно право, историја и социологија. Као и многи његови савременици, Гизо је истовремено водио две каријере: политичку и научну, али је неуспех прве засенио бриљантност друге. После Револуције 1848. године, не само политиколог ере рестаурације нашао се у забораву, већ и велики специјалиста за историју Француске и Велике Британије. Тек од краја 20. века Гизо је почео да се доживљава као једна од значајних политичких личности и дубоких политичких мислилаца Француске 19. века. Наполеоново царство и Ватерло, обнова династије Бурбона, Јулска револуција 1830. године. , који је поставио краља Луја Филипа Орлеанског на трон, и Фебруарска револуција 1848 ., која га је лишила престола, Друга република и Друго царство, Француско-пруски рат. Седан и Париска комуна – сви ови турбулентни догађаји одиграли су се пред Гизоовим очима, а он није био само њихов савременик, већ често и најактивнији учесник. Рекордер по времену проведеном на челу министарства, Гизо није био само кључна личност политичке историје Француске током година Јулске монархије, али и глава велике породице, брижан отац и деда пун љубави. Пошто је изгубио две жене, двадесет година је пронашао личну срећу са руском поданицом, принцезом Даријом Ливен, нетитуланом краљицом европске дипломатије.